понедељак, 01. јул 2013.

ZALMOKSIS – indoevropski monoteizam pre hrišćanstva


Scena lova iz tolos grobnice u Aleksandrovu
(IV vek st.e.). Zalmoksis je prikazan sa
dvoseklom sekirom - simbolom vlasti.
U četvrtoj knjizi svojih „Istorija“ (Melpomena), Herodot kaže da su Dako-Geti poštovali samo jednog boga – Zalmoksisa, što je neke stručnjake (Vasile Pârvan, Jean Coman, R. Pettazzon, E. Rohde i Sorin Paliga) navelo na zaključak da je pola milenijuma pre pojave hrišćanstva na Balkanskom poluostrvu postojala razvijena monoteistička religija.
Nažalost, o njoj imamo premalo istorijskih podataka, ali arheološki nalazi, od kojih su najznačajniji ostaci sakralnih građevina u Sarmizegetuzi (Rumunija), prestonici dačkog kralja Decebala, i zidnih slika iz tolos grobnice u Aleksandrovu (Bugarska), nedvosmisleno potvrđuju da je Zamolksisov kult bio široko rasprostranjen, a da je njegovo sveštenstvo uživalo veliki uticaj i ugled.



Ostaci kružnog hrama u Sarmizegetuzi

Herodot o Zalmoksisu (IV,93-96)

93) Pre dolaska na Istar on [Darije] pokori Gete, koji o sebi misle da su besmrtni. A tračka plemena iz Salmidesa i iz oblasti iznad Apolonije i Mesambrije, takozvani Skirmijadi i Nipsejci predadu mu se bez borbe, dok su mu se Geti, najhrabrije i najpoštenije tračko pleme, prkosno i žilavo oduprli, ali su bili odmah pokoreni.
94) Ovako izgleda njihova besmrtnost: veruju da ne umiru, nego da umrli odlaze bogu Salmoksisu. Drugi opet nazivaju ovog boga Gebelizis. Svake pete godine određuju oni kockom jednog između sebe i šalju ga kao glasnika Salmoksisu, te mu poručuju ono za šta ga mole. A šalju ga ovako: jedni od njih moraju da drže tri koplja, a onog koga kao glasnika šalju Salmoksisu, uhvate za ruke i noge, zamahnu njime i bace ga uvis, tako da padne na ona koplja. Ako se on na koplja probode i umre, onda misle da im bog ukazuje milost, ako pak ovaj ne umre, veruju da je za to kriv glasnik i da je on rđav čovek, pa onda šalju drugog glasnika. Poruku bogu daju mu još dok je živ. Ovi isti Tračani puštaju strele gore na grom i na munju i prete bogu na nebu, jer misle da ne postoji drugi bog nego samo njihov.
95) A čuo sam od Helena koji stanuju na Helespontu (i na Crnom moru) da je ovaj Salmoksis bio običan čovek i da je bio rob na Samu kod Mnesarhova sina Pitagore. Kad je tamo pušten na slobodu i kad je stekao veliko imanje, vrati se on sa tim imanjem u svoj zavičaj. Pošto su Tračani bili neprosvećeni i vrlo bedno živeli, Salmoksis je živeo u Joniji i tamo se upoznao s kulturnijim običajima nego što su bili trački. On se, naime, družio sa Helenima, čak i sa slavnim filozofom Pitagorom, pa je u svojoj kući načinio jednu trpezariju i pozivao na ručak najuglednije građane. Propovedao im je da ni on ni njegovi gosti niti njihovi potomci neće umreti, nego da će doći u jedan predeo gde će večno živeti i uživati u svakom zadovoljstvu. U međuvremenu, dok je postupao na spomenuti način i dok je to propovedao, gradio je on sebi pod zemljom jedan stan. Kad je taj podzemni stan bio gotov, njega u Trakiji nestane, — on se sakrije u podzemni stan i tamo provede tri godine. Tračane je njegov nestanak teško pogodio i oni su ga oplakivali misleći da je umro. Ali on se četvrte godine iznenada pojavi među njima i oni poverovaše u sve što im je Salmoksis pričao. Eto, to je on, po njihovu pričanju, uradio.
96) Što se mene tiče, ja niti ne verujem niti odviše verujem da je on to radio i imao stan pod zemljom, ali ipak mislim da je ovaj Salmoksis živeo mnogo pre Pitagore. Uostalom, meni je svejedno da li je Salmoksis bio čovek ili neki getski domaći bog. Eto, tako su živeli ti Geti i, kad su ih Persijanci pokorili, oni su se priključili ostaloj vojsci.

Prevod: Milan Arsenić


Нема коментара:

Постави коментар