Igdrasil - Drvo Života

Igdrasilu, jasenu, drvetu života koren je duboko u kraljevstvu Hele ili smrti; njegovo stablo diže se do nebeske visine i širi svoje grane po celoj Vasioni. To je Drvo Života. Kod nogu njegovih, u carstvu Smrti, sede tri Norne, boginje sudbe - prošlost, sadašnjost i budućnost, koje zalivaju njegove žile vodom iz svetog izvora. Njegove "grane" sa svojim pupoljcima i lišćem - događaji, patnje, dela, katastrofe - šire se kroz sve zemlje i vremena. Zar nije svaki list njegov istorija jednog života, svako vlakno - delo ili reč? Njegove grane su istorija naroda. Njegovo šuštanje to je brujanje ljudskog života od starina. Tako raste ono, dah ljudske strasti prožima ga, ili bura bruji kroz njega kao glas svih bogova. To je Igdrasil, Drvo Života. Ono je prošlost, sadašnjost i budućnost: što je učinjeno, što se čini, što će se činiti; "beskonačna konjugacija glagola činiti". Gledajući kako kruže ljudske stvari, od kojih je svaka nerazdvojno vezana sa svima, kako je reč koju vam danas govorim pozajmljena ne samo od Ulfile Mezogota, nego od svih ljudi od kako je prvi čovek počeo da govori - ja ne nalazim takvu istinitu sličnost, kao što je predstava toga drveta. Lepa, savršeno lepa i velika.


(Toma Karlajl - O herojima, heroizmu i obožavanju heroja u istoriji, prevod: B. Knežević)