Artefije - besmrtni alhemičar

Naslovna strana engleskog
izdanja Artefijeve "Tajne knjige o
kamenu mudrosti" iz 1624. godine

Artefije (Artephius), koji je živeo u dvanaestom veku, bio je jedan od najpoznatijih i najcenjenijih srednjovekovnih alhemičara. Njegovi radovi su uključeni u sve standardne alhemičarske zbirke, kao što su Theatrum chemicum i Manžeova Bibliotheca chemica curiosa, a prevedeni su na francuski i nemački početkom XVII veka. Karl Kristof Schmieder, jedan od prvih istoričara alhemije, popisao ih je i dao njihov sažetak u svojoj Geschichte der alhemie.
Artefijevoj slavi možda je najviše doprinela tvrdnja koju je izneo u knjizi Tractatus de vita proroganda (Traktat o produženju života) da je uz pomoć tajne tinkture, koju je koristio kao lek, dostigao starost od 1025 godina u trenutku kada je započeo pisanje, što bi značilo da je rođen jedno stoleće posle Hrista. Schmieder, pomenuvši ovaj detalj, dodaje: „Velikih li reči! Nijedan drugi majstor medicine nije otišao tako daleko. Ova oholost bi trebalo da oduzme adeptu i pronalazaču svaki kredibilitet. Međutim, oni umereniji veruju da je traktat falsifikat koji se pogrešno pripisuje Artefiju. To je verovatno razlog zašto nikada nije ni bio odštampan nego se može naći samo u rukopisu.“
Osim toga Artefije je tvrdio da je obišao područje Pakla i da je tamo video Tantala kako sedi na zlatnom prestolu. Neki smatraju da je on ista osoba, čiji je život zabeležio Filostrat, ali pod imenom Apolonija iz Tijane, dok drugi kažu da je u pitanju pokršteni Jevrejin, pa mu i Rafael Patai posvećuje posebno poglavlje u svojoj knjizi The Jewish Alchemists.


Par odlomaka iz Artefijevih spisa prevela je sa francuskog Mirjana Vukmirović u zborniku Umetnost, alhemija i ovde ih navodimo u celosti:

,,A ta voda prenosi na telo svoju belu boju, od koje ono blista nepojamnom svetlošću. Dakle, onaj koji bude umeo da preobrati telo u živu koja je lek, moći će posle, posredstvom tog belog zlata, da preobrati sve nesavršene metale u odlično i čisto srebro.“
„Ta voda slično rastvara sve ono što može biti rastvoreno i rastopljeno. To je teška voda, sluzava ili lepljiva, skupocena i koja zaslužuje da bude cenjena: koja raščinjava sva tela u njihovu prvobitnu materiju, to jest, u zemlju i lepljiv prah, ili, jasnije govoreći, u sumpor i u živu.“
„Radi, dakle, sa tom vodom i imaćeš ono što želiš od nje. Jer je ona duh i duša Sunca i Meseca, ulje i voda koja rastvara, izvor, posredni grejač, vatra protiv prirode, vlažna vatra, tajna, skrivena i nevidljiva vatra. To je veoma kiselo sirće za koje je jedan drevni filozof rekao: ‘Molio sam Boga i on mi je pokazao čistu vodu, koju sam ja upoznao kao čisto sirće; ono menja, prodire i probavlja.’ Sirće, velim, prodorno, koje je oruđe, koje podstiče i pobuđuje na truljenje, na rastvaranje i na svođenje zlata i srebra na njihovu osnovnu materiju. A u vascelom svetu postoji samo taj jedan jedini pokretač u toj veštini – moći rastvaranja i ponovnog dovođenja metalnih tela u sirovo stanje, a da se pri tome sačuvaju njihove vrste.“
„Ta voda se još naziva sudom prirode, utrobom, matericom, plodnicom boja, zemljom i hraniteljkom. To je isto tako i izvor u kojemu se kupaju kralj i kraljica. To je majka koju treba staviti u utrobu njenog deteta i zapečatiti... Zato se oni uzajamno vole kao majka i sin; oni se miluju i sjedinjuju, jer su oboje potekli iz jednog istog korena i oboje su od iste suštine i iste prirode. A isto toliko koliko je ta voda voda života koji buja, ona daje i život telu koje je mrtvo; zahvaljujući njoj, ono živi, raste, razmnožava se, a ona ga vaskrsava oživljavajući ga iz smrti. A sve to čini posredstvom rastvaranja i sublimacije. Jer se u toj operaciji telo preobražava u duh a duh je pretvoren u telo. I tada se stvara prijateljstvo, mir i sloga između suprotnosti; to jest, telo i duh, koji uzajamno razmenjuju svoje prirode, prihvatajući to menjanje priroda i prenoseći ga jedno na drugo, mešajući se i sjedinjujući se preko svojih najsitnijih delova.“
„Zapazite, dakle, dobro da je to odvajanje, deljenje i sublimacija nesumnjivo ključ čitavog dela. Dakle, pošto je truljenje i rastakanje ovog tela izvršeno, naša tela se dižu ubeljena iznad vode koja rastvara. A ta belina. to je život.“
„Jer ti treba da znaš da se sve ono što je jasno, čisto i duhovno diže visoko u vazduh i liči na beli dim, i to je ono što se naziva mlekom device. Potrebno je, dakle, kao što je to rekla Sibila, da sin device bude slavljen, i da posle njegovog vaskrsenja njegova bela kvintensencija bude uzdignuta prema nebu, a da ono čega ima grubog i nezgrapnog ostane dole na dnu suda i vode. Upravo u to vreme živa pada iz našeg vazduha kao dažd, na novu Zemlju.“

Literatura:
1. William Godwin – Lives Of The Necromancers (London, 1834)
2. Raphael Patai – The Jewish Alchemists: A History and Source Book (Priceton, 1994)
3. Umetnost, alhemija (Časopis Delo, avgust-septembar 1974)