Jangove "Noćne misli" sa ilustracijama Vilijema Blejka (1797)

„Death gives us more than was in Eden lost;

This King of Terrors is the Prince of Peace.“
(Ilustracija Vilijema Blejka za Jangove
Noćne misli, 1797.)

„Poput Flobera, i Svift je bio opčinjen ludilom, možda baš zato što je znao da će na kraju i sâm ostati bez razuma. U trećem delu Guliverovih putovanja sa neskrivenim gnušanjem do tančina je prikazao jednu rasu oronulih i pokvarenih ljudi... Možemo pretpostaviti da je Svift zamislio ovaj užas jer ga se pribojavao. Godine 1717. rekao je Jangu, autoru Noćnih misli: Ja sam poput drveta, počeću da umirem od gore.“ (H.L. Borhes)


Džonatan Svift umro je 19. oktobra 1745, a pred kraj života izgubio je pamćenje čak i za najneposredniju prošlost, pa je opraštajući se od prijatelja imao običaj da kaže: „Laku noć. Nadam se da se više nećemo videti.“ Igrom slučaja, te iste godine i Edvard Jang je završio Noćne misli, čija centralna tema bez sumnje jeste Smrt (uprkos masonskoj simbolici, koju će Vilijem Hačinson prepoznati tri decenije kasnije). Tokom XVIII veka ova poema uživala je veliku popularnost ne samo u Engleskoj, nego i u kontinentalnoj Evropi, gde je prevedena na nemački, francuski, španski, portugalski, švedski i mađarski jezik. Svakako najlepše izdanje je ono iz 1797. godine sa ilustracijama Vilijema Blejka, koje je digitalizovao Centar za britansku umetnost pri Univerzitetu Jejl.

Night the First
on Life, Death and Immortality
(Ilustracija Vilijema Blejka za Jangove
Noćne misli, 1797.)