Truba sudnjeg dana

Sahrana Rajmona Diokrea
(rukopis Très Riches Heures
du Duc de Berry, 1415.)

Godine 1082. u Parizu je umro čuveni profesor Rajmon Diokre (Raymond Diocrès) i na njegovoj sahrani se okupilo mnoštvo ljudi. Međutim, tokom Rekvijema, i to baš u trenutku kada je otpevan stih "Responde mihi" (Odgovori mi), pokojnik se uspravio i neljudskim glasom rekao: "Accusatus sum!" (Optužen sam!)


Sledećeg dana, pošto nisu smeli da ga pokopaju, služba je ponovljena, ali je pokojnik na istom mestu Rekvijema opet progovorio, samo što su sada reči bile: "Judicatus sum!" (Osuđen sam!)
Trećeg dana, kada se zbog ovog čuda okupilo još više ljudi, pokojnik je poslednji put ustao i tužnim glasom rekao: "Damnatus sum!" (Proklet sam!)
Među prisutnima nalazio se i Rajmonov učenik Sv. Bruno, koga je ovaj slučaj ubedio da treba da se odrekne sveta i izabere život pustinjaka.

Sahranu Rajmona Diokrea pominje i Fran Krsto Frankopan u "Trumbiti sudnjega dneva".