Kuga i karnevalske maske u Veneciji

Doctor Schnabel von Rom

Beauty is but a flower
Which wrinkles will devour;
Brightness falls from the air;
Queens have died young and fair;
Dust hath closed Helen's eye.
I am sick, I must die.
   Lord, have mercy on us!

(Thomas Nashe, Summer's Last Will and Testament) 


Tokom XVII veka Evropom su krstarili lekari specijalisti za kugu, obučeni u odeću od navoštenog platna, sa širokim šeširima, posebnim naočarima i zaštitnom maskom u obliku gavranovog kljuna. Pacijente su pregledali štapom da bi izbegli zarazu, a po potrebi su im puštali krv i stavljali žabe na bubone.

Megalitski spomenik za postindustrijsku pustoš

Na ogoljenom brežuljku u severoistočnoj Džordžiji, 1980. godine sagrađen je jedan od najbizarnijih megalitskih spomenika u svetu. Ova kamena struktura, koja se sastoji od pet granitnih blokova visokih 4,9 metara i teških 20 tona, predstavlja neku vrstu monumentalnog uputstva za one koji će preživeti apokalipsu. Na osam živih jezika (engleski, španski, svahili, ruski, hindu, hebrejski, arapski i kineski) uklesan je natpis sa sledećih deset "zapovesti":

Gustav Majrink: BILJKE DOKTORA SINDARELE

Gustav Majrink

„Biljke doktora Sindarele“ - kratka priča Gustava Majrinka, autora romana „Golem“, „Anđeo sa zapadnog prozora“ i „Beli dominikanac“ prvi put je objavljena 1905. godine, a francuski nadrealista Pjer Mabij, inače profesor antropologije po zanimanju, uvrstio ju je u svoju čuvenu antologiju „Ogledalo čudesnog“, koja je objavljena i na srpskom jeziku 1973. u izdanju beogradskog Nolita.

* * *

Vidite li ovaj mali crni bronzani . kip između svećnjaka, on je bio povod čudnih događaja koji su mi se desili poslednjih nekoliko godina. Uzalud se trudim, on se uvek uporno javlja kao putokaz od kojeg počinje moj put. Vodi li put svetlosti saznanja ili. stiže do sve gorih užasa, to ne mogu da znam, a i ne želim. Želim samo da se grčevito uhvatim za ovo nekoliko kratkih trenutaka predaha, koje mi sudbina pruža pre no što će me podvrgnuti novim mučenjima.

Pitagorejska Zlatna pesma

Pitagora
(Rafael - Atinska škola)

Najpre poštuj besmrtne bogove, zakonom kako je određeno,
Zatim Običaje i Zakletvu, pa Heroje dične.
I dužnu počast ukaži podzemnim Bogovima,
Roditeljima i najbližima po rodu.
Od ostalih ljudi biraj najboljeg prijatelja po vrlini
I ugledaj se na njegovu blagost i dobra dela.
Ne mrzi ga zbog najmanje greške,
Jer nasilje stanuje pored nužde.
Znaj da sve su to stvari pravedne, i nauči da obuzdaš sledeće strasti:
Najpre proždrljivost, pa lenjost, čulnost i gnev.
Ne čini zla, niti u prisustvu drugih niti sâm;
Ali iznad svega poštuj sebe.

ZALMOKSIS – indoevropski monoteizam pre hrišćanstva

Scena lova iz tolos grobnice u Aleksandrovu
(IV vek st.e.). Zalmoksis je prikazan sa
dvoseklom sekirom - simbolom vlasti.

U četvrtoj knjizi svojih „Istorija“ (Melpomena), Herodot kaže da su Dako-Geti poštovali samo jednog boga – Zalmoksisa, što je neke stručnjake (Vasile Pârvan, Jean Coman, R. Pettazzon, E. Rohde i Sorin Paliga) navelo na zaključak da je pola milenijuma pre pojave hrišćanstva na Balkanskom poluostrvu postojala razvijena monoteistička religija.
Nažalost, o njoj imamo premalo istorijskih podataka, ali arheološki nalazi, od kojih su najznačajniji ostaci sakralnih građevina u Sarmizegetuzi (Rumunija), prestonici dačkog kralja Decebala, i zidnih slika iz tolos grobnice u Aleksandrovu (Bugarska), nedvosmisleno potvrđuju da je Zamolksisov kult bio široko rasprostranjen, a da je njegovo sveštenstvo uživalo veliki uticaj i ugled.

Nikolaj Berđajev: KRAJ RENESANSA (odlomci)

Nikolaj Berđajev

U XIX veku izbila je jedna od najstrašnijih revolucija, koje su zadesile čovečanstvo od kako uopšte postoji. U život čovečiji pobedonosno je ušla mašina i porušila ceo njegov organski ritam. Mašina je razrušila svu večitu strukturu čovekovog života, organski vezanu sa prirodnim životom. Mašinizacija života ruši radost Renesansa i onemogućava stvaralačko obilje života. Mašina ubija Renesans. Ona sprema novu istorijsku epohu - epohu civilizacije. Kultura, puna sveštene simbolike, umire. Ljudi Renesansa nisu znali niti su mislili da spremaju svetu pobedu mašine, da potpun raskid sa srednjim vekom mora da dovede do carstva mašine, do zamene organske strukture - mehaničkom. Organska struktura života je hijerarhijska, tj. kosmička. U kosmičkom organizmu delovi su potčinjeni celini, vezani sa centrom. U organizmu delovi dobijaju životni cilj od centra. Svaki organizam je hijerarhija. Kad se delovi otkinu od celine i prestanu da služe svom cilju, koji je u organskom centru, oni se neprimetno potčinjavaju nižoj prirodi.

Nemački misticizam (2): JAKOV BEME

Jakov Beme

I sam osnivač protestantske religije, Martin Luter (1483-1456), bio je u početku pod uticajem misticizma (Taulera i Tome Kempiskog), čiji su najistaknutiji predstavnici u XVI veku bili Kasper Švenkfeld, Sebastijan Frank, Valentin Vajgel i drugi, i koji dostiže vrhunac u teosofiji Jakova Bemea.