 |
| Napuštena vodenica |
* * *
Bio je pop nekakav, zvali ga Lisibrada, pa umro, a pošlje se povampijerio. A bio jedan mlin u jednoj gori u Vaškovu, i tu je išlo sve te mljelo: sve zamrkni rob [=čovek], ne osvani. Jedan rekao: "Šta ovo može biti? Šta ovo davi i jede ovo roblje? Odoh ja noćas da meljem." Branili mu i ne mogli mu zabraniti, no otišao da melje, pa zasuo žito; žito se mljelo, a on zatvori vodenicu, pa se skloni pod kolo koje se okreće pod vodenicom. Dođe Lisibrada, otvori vodenicu, pa reče: E, jadni Lisibrada, evo četrdeset godina svako si veče imao večerati, a noćas nema!"
Lisibrada se iz vodenice povrnuo s pokrovom preko ramena; a onaj pod kolom gledao i slušao i jedva od straha pod kolom prenoćio. Ujutru, pošto se svanulo, iziđe ispod kola u Vaškovo u selo i kaza: "Znate li ko davi i pije krv u vodenici svaku noć?" Oni su rekli: "A ko?" - "Davi pop Lisibrada, koji je umro ima četrdeset godina. Znate li koje je njegov grob, da idemo da vidimo šta ima u grobu?"
Našao se Lisibradin grob, i vrata na grobu, đe se izvlačio i uvlačio. Otkopali su mu grob, kad on se izdućio, leži u grobu, naduo se. Rekoše da ga ničim ne mogu ubiti, bez glogovijem drvetom probosti. Odsjekli su glogov kolac, zaoštrili ga na eldovno zrno, kako će bolje probiti, zavili se, da ne bi krv njegova dohvatila koga, jer ne bi mogao živjeti. Sve su gvozdenijem maljem kucali: dvadeset je gađalo i sve odskakao malj. Jedan što mu je brata udavio, jednom je udario, kolac je zamakao: razderao se više no da je živ bio, i ključnula je krv. Onda su mu grob zagrnuli oko istoga koca glogova. I danas je glog iz groba izrastao, i ako drveta niđe na groblju više ni u blizini nema, nako onaj glog u groblju u Vaškovu. Poznaje se da je bio grob, a iz njega porastao glog, koji zovu Lisibradin glog, a mesto đe glog raste, Vampirov grob. Mjesto koje se i danas zove Pusto Vaškovo, opustio je vampir za četrdeset godina, daveći najviše u mlinu. Koga nije udavio, odatle je pobjegao, a mjesto ostalo pusto.
Нема коментара:
Постави коментар