 |
| Stranica iz Knjige Balimota (1390) sa objašnjenjem ogamskog pisma |
Po svojim grafičkim karakteristikama, najegzotičniji oblik alfabetskog sistema pisanja svakako je pismo starog keltskog stanovništva Britanskih ostrva koje se naziva ogam (ogham). Ono se piše znakovima konstruisanim od jedne do pet vodoravnih ili kosih crtica, koje izlaze iz deblje osnovne vertikalne linije, kao što grane izlaze iz stabla. Takav natpis ostavlja utisak kao da se radi o nekoj grafičkoj šemi. Svako slovo ogama dobilo je svoje ime po nekoj biljci, pa se čitava abeceda naziva još i Beith-Luis-Nin, što u prevodu znači breza-brest-jasen. Poreklo ovog pisma veoma je nejasno, i u nauci postoji veliki broj teorija o njegovom nastanku. Po jednima, ogam je derivat germanskih runa; po drugima, on je grafički izraz govora gestovima, a crtice od jedan do pet, zapravo, predstavljaju pet prstiju ruke; dok treći smatraju da su ga izmislili druidi u Irskoj iz političkih, vojnih ili religioznih razloga, želeći da imaju tajno sredstvo komunikacije.
Do danas je evidentirano oko pet stotina ogamskih spomenika, od kojih je preko tri stotine pronađeno u Irskoj, a oko četrdeset u Velsu. Nastali su u periodu od IV do VII veka n.e., a svi su na irskom jeziku, izuzev nekoliko natpisa iz Škotske sa tekstom na jeziku Pikta. Sami Irci su verovali da njihovo pismo potiče iz biblijskih vremena. U zborniku „Knjiga o osvajanju Irske“ (Lebor Gabála Érenn) navodi se da je ogam izmišljen odmah nakon pada Vavilonske kule zajedno sa gaelskim jezikom.
Izvori:
Zvonimir Kulundžić, Put do knjige (Epoha, Zagreb, 1959)
Ogam (Wikipedia, sr)
Ogham (Wikipedia, en)
Нема коментара:
Постави коментар