Caerdroia – travnati lavirinti u Engleskoj i Velsu

Travnati lavirint u Akeborou
(Severni Linkolnšajr), prvi put
se pominje 1697. godine

Na području Engleske i Velsa još uvek mogu da se vide crteži usečeni u zemlju koji svojom osnovom podsećaju na predstave kritskog lavirinta sa novca kovanog u Knososu. U narodu su bili poznati kao „Zidine Troje“, velški Caerdroia, a u Šekspirovoj „Buri“ Gonzalo verovatno na njih misli kada kaže:
„Bogorodice mi, ne mogu dalje,
Jer stare kosti bole, gospodaru.
Tu stupamo ko po lavirintu,
Čas pravo, a čas krivudajući.
Dopustite – ja moram počinuti.“

Lavirint na novcu Knososa

Postoji više različitih pretpostavki o vremenu nastanka ovih spomenika i njihovoj nameni. Prema V.H. Maunsiju, lavirinti u Engleskoj i Velsu su starokeltskog porekla i naziv Caerdroia zapravo znači Caer y troiau, „spiralni grad“. Njihove linije, kao i u slučaju kritskog lavirinta, opisuju putanju Sunca, pa su imali funkciju u solarnom kultu. Međutim, iako bi bilo za očekivati, u Bretanji nije otkriven nijedan spomenik ove vrste, zbog čega većina stručnjaka danas odbacuje Maunsijevu teoriju.

Dr Trolop smatra da su ostrvski lavirinti korišćeni kao i podna dekoracija katedrala u Remsu, Šartru i Amienu – umesto da krene na hodočašće, vernik je mogao moleći se na kolenima da pređe stazu lavirinta i da na taj način okaje svoje grehe.

Postoji mogućnost i da lavirinti uopšte nisu imali sakralnu namenu nego da su bili podloga za igru koju su keltski stanovnici Britanije preuzeli od Rimljana. U svojoj „Istoriji prirode“ Plinije Stariji kaže da su podni mozaici u obliku lavirinta služili kao zabava deci, koja su stazu, npr. morala da pređu zavezanih očiju.

Kameni lavirint
(Jatulintarha, Finska)

Međutim, ne treba zanemariti ni činjenicu da su identični lavirinti, ali od kamena, pravljeni u baltičkim zemljama od XIII do XVII veka. Skandinavski ribari su verovali da ove konstrukcije, koje su zvali Trojaborg, Trojaburg, Trojborg, Tröborg ili Trojienborg, imaju moć da tokom nevremena zarobe zle duhove – smågubbar, doslovno „male ljude“. Ribar je samo trebalo da pređe put do centra lavirinta mameći zloduhe, a onda da brzo otrči do svog čamca i odjedri.