недеља, 17. фебруар 2013.

Grad Irem - pustinjska Atlantida



Irem, Grad Hiljadu Stubova
Ako je verovati Lavkraftovoj „Istoriji Nekronomikona“, Abdulah Alhazred je jedan od retkih smrtnika koji su imali privilegiju da u pustinji Roba el Khaliyeh posete Irem, izgubljeni Grad Hiljadu Stubova, o kome 89. Sura Al-Fagr (Zora) kaže sledeće:

„Zar ne znaš šta je Gospodar tvoj sa Adom uradio, 
sa stanovnicima Irema, punog palata na stupovima, 
kojima ravna ni u jednoj zemlji nije bilo; 
i Semudom, koji je stijene u dolini klesao, 
i faraonom, koji je šatore imao – 
koji su na Zemlji zulum provodili 
i poroke na njoj umnožili, 
pa je Gospodar tvoj – bič patnje na njih spustio.“

Više informacija o Iremu i razlozima njegovog nestanka pruža nam „Hiljadu i jedna noć“, odnosno pripovest o kralju Šadadu, čukununuku Noinog sina Šema, koji je, čitajući u drevnim knjigama opise Raja, odlučio da nešto slično stvori i na Zemlji. Prema legendi, bilo mu je potrebno 20 godina da prikupi zlato, srebro i drago kamenje neophodno za izgradnju; 30 godina da završi zidine; 20 godina da podigne sve velike palate i hramove, i još 20 godina za opremanje i ukrašavanje. Kada je konačno Šadad bio spreman da sa pratnjom uđe u svoju novu prestonicu, Alah je odlučio da ga kazni zbog obesti i poslao je peščanu oluju, posle koje više niko nije čuo za kralja, a Irem je ostao zauvek skriven u pustinji južne Arabije, gde ga je, osim Abdulaha Alhazreda, video samo još jedan od pratilaca proroka Muhameda, i nikad niko više.

Utvrđenje u oazi Šisr
Međutim, sve to nije obeshrabrilo istraživače, pa je počev od tridesetih godina XX veka bilo više pokušaja da se locira Irem. Jedni su ga tražili u okolini meteorskih kratera u Vabaru, dok su drugi, rukovodeći se satelitskim snimcima, okušali sreću na jugu Arabijskog poluostrva. Vest da su režiser Nikolas Klap, arheolog Juri Zarins i advokat Džordž Hedžiz uspeli da pronađu Ubar (jedan od naziva za Irem) u Omanu propraćena je 1996. godine sa velikom pažnjom u svim medijima, ali ispostavilo se da utvrđenje koje su iskopali u oazi Šisr potiče iz srednjeg veka.



Нема коментара:

Постави коментар